Nakon izuzetnog, posebnog, kontraverznog debitantskog albuma, Mama, nemoj plakati, Nikola Pejaković-Kolja, javnosti, ekskluziviteta uvek željne, obraća se dugosvirajućim studijskim istoimenim albumom. Kolja je širokom balkanskom auditorijumu poznat pre svega po filmskim rolama u domaćim kultnim filmovima i pojavljivanju u mnogobrojnim TV serijalima. Njegovo muzičko otelotvorenje jeste samo nedvosmisleni dokaz njegove multimedijalne ličnosti i talenta koji, evo vidimo i čujemo, postaje i jeste, evidentan i nepresušan. Ono što se, jedino, Kolji može zameriti na novom CD ostvarenju jeste svojevrsna i lagana neinventivnost (u smislu očekivanosti, prepoznatljivosti) i rad po šablonu u prvom singlu – Samo po nekad. Samo i jedino ta numera deluje van Koljinih uobičajenih tematskih odabira i okvira i stiče se utisak da je rađena po određenoj marketinškoj mejnstrim narudžbi, a ne iz ličnih artističkih tj. poetskih afiniteta. Tako specifičnih afiniteta za proverenu, unikatnu Koljinu semantičku košulju. Njoj, njenom kroju i dizajnu se, naravno, ni u kom slučaju nema šta zameriti. Naprotiv! Nasuprot gorepomenute numere, u komadu Da li venem ili zrim?, Kolja je beskrajno mračan do nedvosmislene morbinosti – Nema tog veselja dok ne pomru svi najbliži, oba roditelja - kazuju njegovi stihovni otkidaji. Za njima ne zaostaje ni Crna ptica. Numera Miris mladosti, ukoliko mi dopustite na toj slobodi, predstavlja maestralni i najraskošniji vokalno-muzičko-tekstualni domet Kolje, ikada! Nije slučajno da su najbolje stvari u životu upravo one koje su i, verovali ili ne, jednostavne. Ova pesma je neprikosnoveno i opako dobra, i iskače iz strogih ramova rastegljivog žanra (od bluza do tamburica) u koje Kolja na trenutke upada. Svakako bi trebalo napomenuti da ova numera možda i nažalost, u sebi krije ključ balkanskog prokletstva. Pozadinski vokali (Tamara Aralica i Jasmina Numić Pera) ovu vožnju uzdižu na viši i sofisticiraniji nivo. Album su svirali i stvarali mnogobrojni umetnici, od kojih su samo neki: Vojislav Aralica, Ivan Aleksijević, Neša Petrović, Dejan Sparavalo, i sam Nikola Pejaković. Produkciju je radio Vojislav Aralica a u aranžmanima je doprineo i Kolja. Ako ijedan novi zvučni komad vraća tako živo sećanje na Koljin debitantski album, onda je to šesti redni zapis na disku – I eto, udade se ti za konja. Tu je Kolja već briljantan. Ali, to smo i očekivali od njega!
ocena 9/10
Milan B. Popović
Нема коментара:
Постави коментар